Историјат

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР ЈАГОДИНА – ОД ИДЕЈЕ ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА

Почеци домског збрињавања старих људи појављују се још у VI веку пре нове ере, у форми комбинација свратишта за путнике и прихватилишта за инвалиде, старе људе, сирочад и болесне.

Сличне установе постојале су и у првобитним хришћанским заједницама.

Захваљујући Цркви, владарима и имућним феудалцима, средњовековна Србија је, у сврхе лечења и збрињавања сиромаха и оболелих старих особа, формирала часне домове. Дужност цркве да се брине о старим и изнемоглим особама одређена је и у Крмчији Светог Саве, а касније и у Душановом законику.

Зачеци домског збрињавања у Србији везани су за ХVIII век и за средине које су биле ближе европском културном утицају.

Иницијативу за оснивање дома, у коме би била збринута угрожена лица у Јагодини, средином треће декаде XX века покренуле су чланице месног одбора Женске подружине, а пре свих председница Калиопа Косовљанин. Акцији су се прикључиле и чланице друштва  Коло српских сестара, Српска мајка, Књегиња Љубица и Књегиња Зорка. На њихову заједничку иницијативу, 23. новембра 1929, годиме Суд општине јагодинске донео је одлуку о подизању Дома за изнемогле старце, старице и богаље, а одлуком је предвиђено додељивање локације за изградњу, на делу потеса „Утрина-Турско гробље“, оснивање наменског Фонда и Одбора за изградњу.

На даљи ток догађања значајно су утицале друштвено-економске прилике и ратна дешавања, која су проузроковала распуштање дома и његово исељење.

По ослобођењу Јагодине, Дом је још једном примио кориснике, али само до средине 1945. године, када је основана Шегртска школа интернатског типа, те су градске власти одлучиле да се Шегртски дом смести у зграду дотадашњег Дома стараца и старица.

Одељење за социјално старање Окружног народног одбора округа Моравског је са градским Народним одбором договорило да се Дом стараца и старица из Јагодине пресели у Деспотовац. Исељењем штићеника из Дома, после десет година постојања, угашен је први дом за стара лица у Јагодини.

Иницијатива за изградњу новог дома за збрињавање старих покренута је на седници Савета за социјално старање Народног одбора среза Светозарево, одржаној 7. новембра, 1955. године, на којој је закључено „да би на територији Среза требало отворити Дечји дом и Дом стараца…“  На седници Савета за социјалну политику НО Среза, 23. децембра 1959. године одлучио је да се Дом изгради на подручју града Светозарево.

Након што је Одељење за комуналне и стамбене послове издало грађевинску дозволу, новембра 1960.године отпочета је изградња дома. Зграда Дома за збрињавање старих завршена је (мада не у потпуности) почетком 1962.год, а Народни Одбор Среза Светозарево, на посебним седницама Среског већа и Већа произвођача, 12.10.1962. године, доноси Одлуку о оснивању Дома за збрињавање старих у Светозареву.

У периоду спајања срезова Крагујевац и Светозарево у срез Крагујевац, одлуком бр.12-13102/1-62 од 15.12.1962.године, срез Крагујевац преузима оснивачка права над Установом. У регистар социјалних установа СО Светозарево, Дом за збрињавање старих среза Крагујевац у Светозареву уписан је 23.04.1964. и коначно је почео са редовним пословањем 1. јула 1964.године. Септембра исте године примио је прве кориснике.

Мали број штићеника у односу на капацитет Дома и број запосленог особља, довео је до пословања са губитком, што је иницирало идеју у центру Среза да Дом треба укинути, а објекат продати. У консултацијама са Скупштином среза Крагујевац, Савет Дома је предложио да се Дом припоји Центру за социјални рад са прихватилиштем у Светозареву.  Одлуком о припајању Дома Центру за социјални рад у Светозареву, бр.01-99/1-65 од 24.05.1965. године, оснивачка права над установом преузима СО Светозарево.

У каснијем периоду, у складу са Законом о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана и Одлуком о мрежи установа социјалне заштите које оснива Република Србија, оснивачка права преузима Република Србија.

Установа је уписана у судски регистар код трговинског суда у Крагујевцу, од 01.04.1982. године, под називом РО Дом за стара лица и пензионере „Јагодина“ у Светозареву, са потпуном одговорношћу, а преорганизована је из РО у Установу решењем Привредног суда у Крагујевцу од 31.07.1990. године.

Решењем Трговинског суда у Крагујевцу од 13.12.1994.године, а с обзиром на проширење обима делатности, од институционалних ка ванинституционалним облицима заштите, Установа је извршила промену назива и пререгистрацију у Геронтолошки центар Јагодина.

Данас, Геронтолошки центар Јагодина, као установа социјалне заштите за смештај одраслих и старијих лица обавља делатност утврђену Законом о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана, пружајући услугу смештаја са медицинском негом корисника, као облик институционог збрињавања и услуге ванинституционалног збрињавања кроз рад Клуба пензинера Геронтолошког центра Јагодина. Делатност здравствене заштите обавља у складу са Законом о здравственој заштити, обухватајући делатност опште медицинске праксе и специјалистичке медицинске праксе-медицинске рехабилитације.

Своју делатност Установа остварује у објектима који се налазе на једној локацији у Јагодини, у ул. Браће Дирак бр. 44. Пријављени и у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања регистровани капацитет Установе  јесте  270 корисника у делу смештаја (и 400 чланова Клуба пензионера).

Сходно Статуту и Правилнику о унутрашњој организацији Установе, Геронтолошки центар Јагодина делатност остварује посредством 6 служби, чију међусобну координацију врши директор Установе, а то су: Служба социјалног рада, Служба за здравствену заштиту и негу корисника, Служба збрињавања, Служба правних послова и управљања људским ресурсима, Служба рачуноводствених и финансијских послова и  Служба заједничких послова. Службама руководе руководиоци служби, а стручним радом руководи руководилац Стручног тима. Органе управљања Установом чине Управни и Надзорни одбор.